Imuni sistem ima ulogu da štiti organizam od štetnih mikroorganizama i da regeneriše oštećena tkiva. Snaga imunog sistema pojedinca zavisi od genetike, načina života, ishrane i od kombinacije ova tri faktora..

VRSTE IMUNITETA

Postoje dve vrste imuniteta: urođeni i stečeni. Urođeni imunitet je onaj koji dobijamo uz genetesko nasleđe i sa kojim se rađamo. Stečeni imunitet je onaj koji stičemo u toku života, a koji može biti prirodni i veštački. Prirodni stečeni imunitet nastaje u kontaktu sa izazivačima zaraze iz spoljašnje sredine, kada radi odbrane, organizam stvara antitela. Nastala antitela ga štite od svake naredne infekcije. Veštački stvoren imunitet je onaj koji nastaje vakcinacijom.

Posebno se proučava uticaj načina ishrane na imuni sistem, te se kao posebna oblast naučnih istraživanja izdvojila nutritivna imunologija.

Zapravo, uočeno je da vrsta hrane koju unosimo u organizam veoma utiče na pravilno funkcionisanje našeg imunog sistema.

Usled siromašne ishrane učestalost javljanja zaraznih oboljenja je mnogo veća u nerazvijenim zemljama. Ni prekomerna ishrana nije zdrava, posebno ako u njoj preovlađuju nezdrave namirnice (zasićene masti, pržena hrana, dosta šečera) i takođe može da bude uzrok slabljenja imuniteta.

Izbalansirana ishrana, dodatni unos vitamina i minerala (u okviru dozvoljenog dnevnog unosa), kao i određene biljke u različitim oblicima (sveže biljke, sokovi, biljni ekstrakti, tinkture) mogu veoma da pomognu u jačanju imunog sistema.

Pravilna ishrana podrazumeva unos svih hranljivih sastojaka neophodnih za građenje imuniteta, ali i njihovo unošenje u odgovarajućem odnosu tako da istovremeno bide očuvan kiselo-bazni balans organizma.

HRANA I IMUNITET

Posebno značajan za očuvanje imuniteta je mikronutrijent cink. Ustanovljeno je da nedovoljan unos cinka hranom može da dovede do slabljenja, kako urođenog tako i stečenog imuniteta.

Cinka najviše ima u mesu, žumancetu i žitaricama. Unos cinka se može povećati kroz unos dijetetskih suplemenata sa cinkom. Dodatno uzimanje cinka dovodi do oporavka i jačanja imuniteta. Nedostatak cinka se češće sreće kod starijih ljudi te je za njih posebno važna nadoknada cinka. Ustanovljeno je na primer da stariji ljudi koji preventivno uzimaju cink su manje skloni gripu i prehladama. Suplementacija cinkom je takođe važna kod dece mlađeg uzrasta. Zapažene su mnogo manje komplikacije nakon dijareja i pneumonija kod dece koja su uzimala preventivno cink.

Podjedanko važan mikronutrijent za formiranje imunog odgovora i jačanje imuniteta je selen. Selen ima ulogu u jačanju antivirusnog imuniteta, te se dodatni unos selena preporučuje radi zaštite od virusa, posebno virusa gripa. Osim toga, selen je izuzetno jak antioksidans te štiti ćelije od oksidativnog stresa. Selena ima najviše u ribi i morskim plodovima, brokoliju i kupusu, a može se uneti i kroz odgovarajuće suplemente. Takođe, dokazano je da suplementacija selenom povećava imunitet organizma prema kanceru i štiti organizam od malignih oboljenja.

U očuvanju imuniteta važnu ulogu imaju i B vitamini, posebno B6 i B12. Vitamin B6 je najviše zastupljen u žitaricama, mahunarkama i mesu, a najveći izvor vitamina B12 su meso, riba i jaja.

Uloga vitamina C u poboljšanju imuniteta je od davnina poznata. Vitamina C ima najviše u voću (lilun, pomoranžća, kivi ...) i povrću (paprike, kupus ...).

Vitamin D je takođe važan za očuvanje imuniteta. Ima ga najviše u ribi i mlečnim proizvdima.

Biljke koje pomažu u poboljšanju imuniteta su zova i ehinacea. Cvet zove i koren biljke ehinacea su se pokazali delotvornim u suzbijanju ranih simptoma gripa i prehlade. Kada je u pitanju ehinacea postoji i određen oprez. Ehinacea se ne preporučuje kod autoimunih oboljenja, oboljenja sistema belih krvnih zrnaca, kao ni kod HIV infekcije.

Citrati - soli limunske kiseline su se takođe pokazali kao snažni aktivatori imunih ćelija. Citrati se nalaze u voću i povrću, a najviše ih ima u citrusima (limun, pomorandža, kivi ...). Mogu se uzimati i u vidu suplemenata, kao magnezijum-citrat, kalijum-citrat, kalcijum-citrat ili cink-citrat.

Citrati su, osim što pomažu u jačanju imuniteta, važni jer neutrališu prekomernu kiselost organizma koja može da bude povećana usled neadekvatne ishrane. Meso, mleko, sir i jaja imaju na primer su veoam hranljive i korisne namirnice ali sa druge strane mogu da naruše kiselo-baznu ravnotežu jer dovode do povećanog stvaranja kiseline u organizmu. Stoga se preporučuje svakodnevno unošenje citrata koji imaju ulogu u očuvanju balansa između kisele i bazne sredine. Limunada predstavlja izvor citrata i veoma je korisno uzimati je svaki dan. U situacijama kada je potrebno posebno ojačati imunitet i istovremeno sačuvati kiselo-baznu ravnotežu i odgovarajuću pH vrednost organizma preporučuju se suplementi na bazi citrata, kao što je pH BazoBalans prašak. pH BazoBalans sadrži citrate i važne mikronutrijente kao što su cink, selen, hrom, magnezijum, kalcijum, kalijum. Pruža podršku u jačanju imuniteta i pomaže da se očuva kiselo-bazni balans organizma.Citrati su, osim što pomažu u jačanju imuniteta, važni jer neutrališu prekomernu kiselost organizma koja može da bude povećana usled neadekvatne ishrane. Meso, mleko, sir i jaja imaju na primer su veoam hranljive i korisne namirnice ali sa druge strane mogu da naruše kiselo-baznu ravnotežu jer dovode do povećanog stvaranja kiseline u organizmu. Stoga se preporučuje svakodnevno unošenje citrata koji imaju ulogu u očuvanju balansa između kisele i bazne sredine. Limunada predstavlja izvor citrata i veoma je korisno uzimati je svaki dan. U situacijama kada je potrebno posebno ojačati imunitet i istovremeno sačuvati kiselo-baznu ravnotežu i odgovarajuću pH vrednost organizma preporučuju se suplementi na bazi citrata, kao što je pH BazoBalans prašak. pH BazoBalans sadrži citrate i važne mikronutrijente kao što su cink, selen, hrom, magnezijum, kalcijum, kalijum. Pruža podršku u jačanju imuniteta i pomaže da se očuva kiselo-bazni balans organizma.