Dolaskom proleća, usled cvetanja biljaka, koncentracija polena u vazduhu se značajno povećava što za osetljive osobe predstavlja okidač za pojavu alergija. U martu i aprilu je u vazduhu najveća koncentracija polena drveća (leska, čempres, jasen, platan), od maja do kraja jula polena trava, a od kraja jula do oktobra polena korova (ambrozija, kopriva, pelen). Količina polena u vazduhu je najviša kada je toplo i suvo vreme sa slabim vetrom, a najniža kada je vreme hladno i vlažno. Statistički podaci ukazuju da je generalno najveća koncentracija u maju mesecu.

Polenova zrna su u vidu finog praška koji udisanjem lako dospeva do disajnih puteva gde kod alergičnih osoba izaziva alergijski rinitis. Alergijski rinitis nastaje usled inflamacije izazvane imunoglobulinom E nakon izlaganja alergenima, a simptomi su kijavica, pojačano curenje sekreta iz nosa, svrab u nosu i zapušenje nosa, dok se sekundarno kao posledica često javljaju umor i razdražljivost. U kontaktu sa sluzokožom oka polen izaziva alergijski konjuktivitis.

Alergijskim testovima, kao što su kožne probe ili odgovarajuće analize krvi, može se ustanoviti uzrok alergije. Kada se ustanovi na šta je pacijent alergičan obično se savetuje izbegavanje kontakta sa tim alergenom. Međutim, kada su u pitanju alergije na polen, koje su zapravo i najčešće, ne postoji način da se polen u potpunosti izbegne. Svakim izlaskom van kuće neizbežan je kontakt sa ovim alergenom, dok i u toku provetravanja stana uvek može da dođe do ulaska određene količine polenovih zrna u stambeni prostor. S obzirom da se kontakt sa polenom ne može izbeći, treba ga bar smanjiti na minimum, te se alergičnim osobama savetuje da izbegavaju izlazak napolje u doba dana kada je njegova koncentracija u vazduhu najveća. Takođe treba redovno pratiti izveštaje o sadržaju polena u vazduhu. Prema statističkim podacima koncentracija polenovih zrna u vazduhu je najveća ujutru i predveče, tako da bi u ovim periodima dana trebalo izbegavati boravak napolju, prozore ne otvarati i ne provetravati stan. S obzirom da se polen zadržava na koži i kosi savetuje se tuširanje i presvlačenje garderobe posle svakog boravka napolju, kao i svakodnevno pranje kose.

Kada krenu prvi simptomi alergija preporučuju se antihistaminici, koji ublažavaju alergijske reakcije, a u slučajevima gde efekat ovih lekova nije zadovoljavajući, preporučuje se primena glukokortikorida u obliku sprejeva, s tim što je tu potreban oprez jer dugotrajna primena glukokorikoida može da ispolji neželjene efekte.

Uz lekove veoma je korisna i primena prirodnih preparata koji značajno mogu da pomognu u ublažavanju simptoma polenskih alergija. Tu se prvenstveno misli na odgovarajuće kombinacije etarskih ulja koje inhalacijom ispoljavaju svoj povoljan efekat na sluzokožu disajnih puteva. Pozitivan uticaj pojedinih etarskih ulja na smirivanje simptoma i popravljanje kvaliteta života pacijenata sa hroničnim alergijskim rinitisom je dokazan kroz brojne studije. Posebno povoljan efekat na polenske alergije imaju etarska ulja limuna, lavande, nane i eukaliptusa, koja sinergizmom svojih sledećih svojstava pomažu u smirivanju simptoma alergijskog rinitisa:

• Etarsko ulje limuna
  ublažava upalu sluzokože nosa
• Etarsko ulje lavande
  ima antialergijska svojstva, sprečava produkciju histamina i suzbija inflamatorne procese u respiratornom sistemu
• Etarsko ulje nane
  deluje kao antipruritik na sluzokožu; smiruje svrab u nosu
• Etarsko ulje eukaliptusa
  poboljšava prohodnost disajnih puteva i olakšava disanje

U apotekama se može naći Bronholah gel sa kombinacijom navedenih etarskih ulja. Nanosi se u tankom sloju ispod nosa, na slepoočnice i iza uha ili se rastrlja među dlanovima i udiše. Bronholah gel predstavlja efikasnu pomoć u ublažavanju simptoma alergijskog rinitisa kod polenskih alergija, kao i kod alergija na prašinu, grinja, životinjsku dlaku, duvan i buđ.